Речи имају значење – Узајамна помоћ
Од како је почела пандемија видео сам да се појавило доста организација који себе називају организацијама узајамне помоћи. Оне раде свакакве лепе ствари као што је давање хране, дељење маски и рукавица или давање одеће. Те ствари заиста помажу, нарочито од како је корона уништила неке људе финансијски. Ипак, већина тих ствари није узајамна помоћ.
Када мислим о узајамној помоћи трудим се да размишљам о томе просто; Питам се „да ли је узајамно?“ и „да ли је помоћ?“. Дељење корисних ствари током кризе је дефинитивно помоћ али већина тих ствари које себе зову узајамнима то нису. Људи који дају ствари не добијају ништа заузврат; ко даје и ко прима се не мења. Организација само даје а корисници услуга само узимају. То јесте лепо, али није узајамно.
Осећам се као да смо узели термин узајамне помоћи и да смо га претворили у нешто што није. Делује као да је постала реч која значи да се даје велика видљивост појављивању и дељењу ствари. Не мора све да буде узајамна помоћ. Постоји много разлога да се ствари само дају: зарад пропаганде, да би се започео разговор, да би се смањила патња, зато што ствари треба да буду бесплатне и тако даље. Анархистичка организација која дели ствари може доста да постигне, а само зато што нешто није узајамна помоћ то не значи да то не треба радити.
Па шта онда значи узајамна помоћ? Мислим да је добар почетак да се о њој мање мисли као о нечему што неко ради а више о томе какав однос са неким има. Замислите да неком помажете и делите ствари, а и да они са вама деле ствари и помажу. Како би изгледало да са неким имате такав однос? Да ли можете да замислите такав однос са групом људи? Не постоји одређена формула за узајамну помоћ, она ће изгледати другачије са сваком особом са којом такав однос имате зато што помоћ коју свакој особи дајемо, и од које примамо помоћ, се разликује.
За мене је узајамна помоћ кад помажемо једни другима. Више је питање живљења на начин у ком ја помажем људима и људи такође помажу мени. Не мора то да буде Бог зна шта. Ја помогнем мом пријатељу у вези неког догађаја и они мене превезу негде следеће недеље; ми се међусобно помажемо, узајамно. Не бројим колико ми услуга дугује или шта већ али ако су ствари једностране онда желим да будем реалан и то није узајамна помоћ.
Као анархиста, циљ ми је да се отарасимо хијерархија. Ослањајући се на наш хоризонталан однос ми стварамо животе који нам требају и које желимо, уместо система који имамо, а то је пут који нас удаљава од тих хијерархија.
Напомена од преводиоца: овај текст је написан за анархистички месечник „Anathema“ из Филаделфије, САД. У датом тексту су дати ставови њеног аутора, не и нужно преводиоца иако има поклапања. Такође, захвалио бих се Лаури Пејак што је исправила граматичке грешке у оригиналном преводу. Овај текст је преведен за Инфотеку ЦК13.